književnik i političar
((Mokrin, Banat, 10.02.1878 - Novi Sad, 10.02.1947)
Uz Supila i Skerlića bio je jedan od ideologa predratne jugoslovenske revolucionarne omladine. Romanistiku i germanistiku studirao je u Parizu, Lajpzigu i Pešti, gde je diplomirao 1902. Progonjen je kao socijalista i kao nacionalni revolucionar, trajno otpušten iz državne službe, delovao je kao seoski učitelj i profesor na srednjim školama u Plevlju, Pakracu i Somboru. Početkom Prvog svetskog rata, jula 1914, osuđen je na deset godina robije, koju je izdržao u tamnicama u Segedinu i u Ilavi. Bio je 1922. sekretar, a 1935. predsednik Matice srpske. Stanovao je na više mesta u Novom Sadu. Jedna od poslednjih adresa je u Vojvođanskoj ulici, danas je to Ulica Vase Stajića broj 5.
