advokat i političar
(Novi Sad, 25.12.1870 – Novi Sad, 10.08.1945).
Gimnaziju je učio u rodnom gradu, a studirao je u Budimpešti, gde je 1891. stekao akademsko zvanje doktora prava. U Novom Sadu je otvorio advokatsku kancelariju 1894. koju je uspešno vodio do smrti sa sinovima Fedorom i Aleksandrom.
Uživao je međunarodni ugled kao znalac privrednog prava, zastupao je mnoge domaće i strane firme. Najviše se bavio građanskim pravom. Osnivač je i dugogodišnji predsednik Advokatske komore u Novom Sadu. Bio je član Međunarodne unije advokata u Briselu.
Posle Prvog svetskog rata, 1918. biran je za poslanika Velike narodne skupštine Vojvodine a potom je bio gradonačelnik Novog Sada. Pokrenuto je više poduhvata za brži razvitak grada. Njegovim nastojanjem uklonjene su sa novosadske strane Dunava vojni objekti (šančevi), tako da je omogućeno spuštanje grada na obalu reke. Učestvovao je u podizanju više fabrika u Novom Sadu. Kada je izgorelo pozorište u Dunđerskom zdanju 1928. godine, bio je inicijator za stvaranje fonda za podizanje nove zgrade Srpskog narodnog pozorišta. Pre Prvog svetskog rata osnovao je prvi bioskop u Novom Sadu. Stevan Adamović je u mladosti bio sportista i jedan je od prvih organizatora sportskog života. Osnivač je Biciklističkog društva, prvi je sportista – automobilista, bio je aktivan u veslačkom klubu Danubius. Između dva rata, kao gradonačelnik i predsednik Advokatske komore, pomagao je razvoj sporta u raznim vidovima. Stanovao je u Futoškoj ulici broj 2, danas je to Pozorišni trg. Kuća je srušena i na njenom mestu je podignut Poslovni centar ″Apolo″.
