književnik, profesor i direktor karlovačke gimnazije, predsednik Matice srpske
(Laćarak, 16.12.1863 – Novi Sad, 16.07.1946)
Slavistiku i klasičnu filologiju studirao je u Zagrebu, Gracu i Beču. Po završetku studija dugo se nalazio na čelu najstarije srpske gimnazije u Karlovcima, od 1903. do 1928. Za vreme njegove uprave unapređena je nastava i razvijen je društveni život đaka. Bio je predsednik Matice srpske petnaest godina. Doprineo je sređivanju stanja u Matici i proširenju njene delatnosti. Za vreme njegovog mandata održana je proslava 100-godišnjice, objavljena velika Spomenica i podignute na Sajlovu nove zgrade Trandafildinog sirotišta, ustanovljen je muzej Matice srpske, koji će kasnije postati Vojvođanski muzej. Za stečene zasluge Matica ga je 1935, kada je za predsednika došao Vasa Stajić, izabrala za doživotnog počasnog predsednika. Vrhovac je bio cenjen kao filolog, pedagog, estetičar, književni i kulturni istoričar. Objavljivao je svoje radove u Letopisu Matice srpske, Javoru, Srpskom književnom glasniku, Brankovom kolu i drugim časopisima. Njegova monografija o Đuri Daničiću bila je ocenjena kao najbolja studija ovom našem vrhunskom lingvisti. Objavio je i rasprave o Dositeju Obradoviću, Njegošu, Vuku Karadžiću, Filipu Višnjiću, Zmaju, Branku Radičeviću, Ivanu Mažuraniću ... Poznata su mu dela ″Iz školske i društvene pedagogije″, ″Karakter i rad Đure Daničića″ (1923), ″Matica srpska i srpski jezik″ (1927).
