profesor i direktor gimnazije, veliki župan i gradonačelnik Novog Sada
(Dolovo, 1870 – Novi Sad, 22.11.1926)
Gimnaziju je završio 1891. u Novom Sadu, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Budimpešti. U Somboru je bio suplent na Preparandiji (Učiteljskoj školi), a 1900. sa porodicom je prešao u Novi Sad, gde je ostao do kraja života. U Srpskoj pravoslavnoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu predavao je srpski i nemački jezik. Pisao je udžbenike za svoje predmete, književne polemike i pozorišne komade. U ediciji Knjige za narod Matice srpske izašao mu je rad Srpska i hrvatska narodna književnost, 1910. Bio je prvi gradonačelnik u Novom Sadu posle ujedinjenja 1918. godine. Po prestanku ove dužnosti, vratio se za profesora u Gimnaziju, u kojoj je uspešno obavljao dužnost direktora (1924 – 1926). Živeo je u Zmaj Jovinoj ulici broj 4, danas je to Ulica Zlatne grede 4. U nervnom rastrojstvu, zbog materijalnih nevolja, koje su ga snašle, izvršio je samoubistvo. Ispraćen je sa velikom žalošću, jer je uživao ugled vrsnog pedagoga, prosvetitelja i humaniste.
