profesor
(Voznesensk, 28.04.1888 – Novi Sad, 26.11.1964)
Stanovao je na Keju Moše Pijade broj8/IV, danas je to Kej žrtava racije broj 8/IV.
Završio je Moskovski univerzitet. Profesor je ruskog jezika i književnosti u Odesi. Posle dolaska u Srbiju 1920. – radio je kao učitelj u osnovnim školama i profesor gimnazije u Prokuplju, Aleksincu i Kragujevcu. Bio je član Saveza ruskih pisaca i novinara u Kraljevini Jugoslaviji, učesnik Prvog kongresa ruskih pisaca i novinara u izgnanstvu (Beograd, 1928). Sarađivao sa Ministarstvom narodne prosvete. Jedan je od kreatora reforme osnovnog obrazovanja u Kraljevini Jugoslaviji. Bio je saradnik stručnih pedagoških časopisa. Vodio je eksperimentalne razrede tzv. ″nove škole″. Prevodilac je ruskih radova iz pedagogije i dečje psihologije (K.Ušinski, N.Levitov, V.Behtejev). U provincijskoj štampi pisao je članke o ruskoj književnosti i jeziku. Pred kraj Drugog svetskog rata stiže u Novi Sad. Bio je profesor ruskog jezika i književnosti na Višoj pedagoškoj školi, autoritativan konsultant i asvetnik-ekspert za ruski jezik, književnost i kulturu. Objavljena dela V.A.Pejhelja:
- ″Nova škola″, Kragujevac 1929.
- ″Prilog za psihologiju ispita″, Kragujevac 1934.
- ″Opšta pedagogika″, Kragujevac 1934. (Drugo izdanje: Beograd 1940)
- ″Izvođenje nastave preživljavanjem″, Novi Sad 1938.
Stanovao je Ulici Narodnih heroja broj 6/I, danas je to Ulica Kralja Aleksandra 6/I. Sahranjen je sa svojom suprugom, Aleksandrom Pejhelj (1890-1970) na Uspenskom groblju, ″Ruska parcela″ (poslednji red, na kraju druge staze od glavne aleje). Kameni spomenik – dobro očuvan.
