advokat, publicista, urednik novina, političar
(Novi Sad, 15.04.1833 – Pustara mira, kod Temišvara, 30.03.1920)
Školovao se u Novom Sadu, Karlovcima, Pešti, Beču, Parizu. Bio je doktor prava, zapažen kao inteligentan, nadaren i veoma komunikativan. Lako je u Beču ušao u krug tamošnjih mladih srpskih intelektualaca, među kojima su bili: Svetozar Miletić, Đura Daničić, Branko Radičević, Vuk Karadžić. U politiku je ušao sa liberalnim opredeljenjem. Bio je jedno vreme poslanik u Hrvatskom saboru, gde se zalagao za međusobnu saradnju Srba i Hrvata i za jačanje veza Hrvatske sa Ugarskom. U Novom Sadu je imao advokatsku kancelariju gde je vrlo uspešno vodio predmete iz oblasti Građanskog i krivičnog prava. Uvrstio se među najbolje srpske pravnike i advokate 19. veka. Briljantno je branio Miletića pred Okružnim sudom u Budimpešti, kada je bio optužen zbog dela veleizdaje. Njegova odbrana bila je primer sudskog besedništva, postavljena na načelima antičke i klasične retorike. Zbog svojih političkih članaka u Braniku bio je osuđivan ali je umeo izvanredno da se brani i izbegne osuđivanja. Kada je došlo do raskola u Narodnoj stranci, stao je na stranu liberala i Miše Dimitrijevića, a pošto je ovaj ubijen, prirodno se nametnuo za vođu Liberalne stranke, bio je njen predsednik do početka Prvog svetskog rata. Bavio se i književnošću, pisao je dela različitih žanrova, a najpoznatija su mu ″Verenica Crnogorka″ (1863), drama ″Branivoj knez Zahumski″ (1868), putopisi ″Putne uspomene″, memoari ″Kako sam svoj vek proveo″, ″Uspomene iz 1848-49″, ″Pokojnici″ i četiri knjige ″Besede″. Polit Desančić je bio izvanredna ličnost, čovek visokih intelektualnih sposobnosti, ogromnog fonda opšteg znanja, pravnik velikog formata, mudar političar, glasoviti političko-pravni besednik, književnik i novinar jakog pera. Čitao je i pisao, govorio i prevodio: nemački, mađarski, francuski, ruski, engleski i italijanski, služio se rumunskim i slovačkim jezikom, a bio je znalac klasičnih jezika, starogrčkog i latinskog. Mihajlo Polit-Desančić je pored Miletića bio najveća politička figura srpske Vojvodine. Stanovao je u Dunavskoj ulici broj 5, a zatim u Grčkoškolskoj ulici broj 11, danas je to broj 7.
